Igor
Nakon škole
Znate li što je to hrabrost?
Završila je nastava. Većina djece otišla je kući. Isto tako i nastavnici. Neki kojima se nije žurilo zadržali su se na igralištu. Jedna grupa je pod košem vježbala ubacivanje. Druga je žučno raspravljala o posljednjoj utakmici na kojoj je sudac, izgleda, načinio neku grešku. Bilo je i takvih koji nisu znali što bi sa sobom.
Darko se zabavljao bacanjem lopte uvis i hvatanjem. Kad ju je već po dvadeseti put bacio i uhvatio, čuo je glas jedne djevojčice, koja mu je rekla:
“Hajde pokušaj je baciti koliko najviše možeš.”
Bila je to Ivana, ljupka i lijepa djevojčica. Darku je bilo drago što ga je primijetila. Zbog nje bi on rado bacio loptu i na Mjesec, samo kad bi mogao.
“Pokušat ću”, odgovorio joj je razdragano.
Darko je upeo sve snage i bacio loptu. Dugo je letjela uvis, ali očito ne toliko visoko da bi Ivana bila zadovoljna.
“Možeš ti to i bolje”, rekla je.
“Dobro, bacit ću je ponovo”, rekao je Darko.
“Pa ni to nije baš najbolje”, ponovila je Ivana.
“Misliš? A ja mislim da je baš bilo dobro. Ali pokušat ću još jednom.”
Razbijeno staklo
I ponovio je Darko još bezbroj puta. U stvari, oni su se tako samo prijatno zabavljali. Ali odjednom začu se prasak stakla. Lopta je u svom padu prošla točno kroz prozor učionice.
Za tren je dvorište bilo prazno. Prosto nevjerojatno kako su tolika djeca tako brzo nestala. Rasuli su se svako na svoju stranu i za nepunu minutu Darko i Ivana bili su sami u dvorištu.
“Jesi li ikad vidjela tako nešto?”, zapitao je Darko Ivanu.
“Kakve kukavice! Tako pobjeći! Sramota! A nisu ni razbili prozor oni, nego ja!”
“Što sad? Što ćeš učiniti?”, pitala je Ivana.
“Ujutro ću potražiti upravitelja škole i kazati mu što se dogodilo.”
“Ali on će se naljutiti”, rekla je Ivana.
“Što mogu”, odgovorio je Darko, “prozor se razbio i tu se ništa ne može. Ispričat ću mu što se desilo i ponudit ću da platim štetu. To je jedino što sad mogu učiniti.”
“Jao, Darko, mislim da ja ne bih mogla tako postupiti. Suviše bih se bojala. Ali sviđa mi se što ćeš ti ispričati točno onako kako se desilo.” Što je to hrabrost?
Drugi dan u školi
Slijedećeg jutra Darko je rano stigao u školu. Bio je tamo prije nego što je stigao upravitelj.
“Mogu li razgovarati s vama, gospodine?”, zapitao je Darko upravitelja.
“Kako da ne”, odgovorio je upravitelj. »O čemu se radi?”
“Gospodine, jučer poslije podne, kad je nastava završila, ostao sam u dvorištu i igrao se loptom. Desilo se da sam razbio jedan prozor. Bilo je to sasvim, slučajno. Rekao bih vam to sinoć, ali vi ste već otišli kući. Zao mi je i želim vam reći da ću ja platiti popravak.”
Upravitelj je, zavaljen u stolicu, za trenutak šutio. Onda je ustao i rekao:
“Želim ti stisnuti ruku, Darko. Volio bih kad bi u ovoj školi bilo još stotinu dječaka takvih kao što si ti. Ono što si maloprije rekao bio je najljepši govor koji sam čuo od kad sam u ovoj školi. Ponosim se tobom, sine. Bog neka te blagoslovi!”
Darku se učinilo kao da u očima upravitelja vidi suze, mada baš nije bio siguran u to. Konačno, zbog čega bi ih i trebalo biti?
Istrčao je iz ureda pravo u gomilu uzbuđenih dječaka i djevojčica. Izgledalo je da svi znaju zašto je bio kod upravitelja.
Što je to hrabrost?
“Zašto si išao i zašto si mu rekao?”, povikao je netko.
“Kakva ludost!”
“Da mu nisi sam rekao, on nikad ne bi doznao”, dobacio je drugi.
“Tetkice!”, rugao se treći, “zar sam sebe tužiš kad razbiješ prozor?”
Iznenada se oglasila Ivana.
“Nije on ni tetkica ni kukavica”, rekla je malčice ljutito.
“Naprotiv, ja mislim da je on vrlo hrabar dječak. Vi ste kukavice jer ste jučer svi pobjegli.”
“Ha ha, ha!”, rugao se netko, “i ti imaš nešto reći. Pa i ti si sama tetkica.”
Ivana ga je ljutito pogledala, ali nije izgovorila ono što joj je tog trenutka došlo na pamet. Na sreću, zazvonilo je zvonce i nastala je divlja trka i guranje pred vratima.
Ivana se u toj gužvi nekako našla sasvim blizu Darka.
“Što ti je upravitelj rekao?”, prošaputala je.
“Rekao mi je — ponosim se tobom!”, prošaputao je Darko.
“Divno!”, odvratila je Ivana. “I ja se ponosim tobom.” Tog jutra Darko je po drugi put osjetio radost u srcu.
